Dok će oni koji se bave obnovom postavljati pitanja o tome gde početi i koje intervencije koristiti, kreatori politika će želeti da znaju koliko će sve to koštati, ko će platiti, da li bi se državni novac mogao bolje iskoristiti za druge namene i da li postoji isplativiji način da se ostvare isti rezultati. Prema tome, analiza troškova i koristi predstavlja centralni element ROAM-a. Činjenica da se ona tesno inkorporira u prostornu analizu znači da može da ponudi posebno korisne informacije za razmatranje najboljeg vida političke podrške i institucionalnog okvira. Istovremeno, predstavlja i ključni preduslov za procenu dodatnih dobrobiti od izdvajanja ugljenika pokrenute OŠP i analize sredstava i mogućnosti za ulaganje.
Procena mogućih troškova i dobrobiti obnovljenih dobara i usluga ekosistema dovodi do određenih bojazni da se tako ohrabruje „komercijalizacija“ prirode (tj. tretiranje svih dobara i usluga ekosistema kao suštinski tržišnih) i izrade strategija obnove koje jednostavno prihvataju komercijalno najatraktivnije intervencije ignorišući netržišne vrednosti. Međutim, takav rezultat je malo verovatan u slučaju dobro i pravilno osmišljene analize. Odgovarajuća analiza troškova i koristi će:
• Obuhvatiti široku lepezu vrednosti važnih za društvo – ne samo onih za koje postoji formalno tržište;
• Omogućiti jednake uslove za poređenje tržištnih i netržišnih vrednosti;
• Neće donositi sud o načinu finansiranja intervencije (ovo je funkcija analize finansiranja i obezbeđenja resursa), mada bi trebalo da postoji mogućnost da se izdvoji udeo koristi koje bi mogli dobiti pojedinici i udeo koristi koje bi moglo dobiti društvo (ovo je posebno korisno znati jer predstavlja racionalniji osnov za razgovor o tome ko bi trebalo da finansira);
• Omogućiti pravično poređenje potencijalne uloge obnove i potencijalne uloge drugih vrsta javnih i privatnih radova (npr. troškove i koristi (a) obnove šuma uzvodno; ili (b) ulaganja u postrojenja za filtriranje vode); i
• Dati vrednost dobrima i uslugama ekosistema koje podupiru druge važne sektore (npr. prirodni resursi od kojih turizam u Ruandi (i mnogim drugim zemljama) zavisi).
Dok neki oblici ekonomske analize mogu biti veoma komplikovani i zahtevni sa aspekta vremena i resursa, ovaj modul ROAM-a je osmišljen kao relativno jednostavan i brz. Iz iskustva znamo da, s obzirom da se kombinuje sa drugim vrstama prostornih i neprostornih analiza, on može dati dovoljno pouzdana saznanja koja prolaze strogi pregled na visokim državnim nivoima i u drugim stručnim institucijama.
84
Osnovni koncepti
Pristup ROAM analizi troškova i koristi ima za cilj da utvrdi koliko dodatnih koristi je moguće očekivati od intervencije obnove i koliko dodatnih troškova će biti potrebno za realizaciju intervencije. Ova vrsta pristupa, poznata kao marginalna analiza, eliminiše potrebu da se opravdaju sve vrednosti u predelu i sva ulaganja potrebna da bi se te vrednosti očuvale.
Slika 16 ilustruje kako se analiza krajnjosti koristi u procesu odlučivanja o obnovi.
Osnovno korišćenje zemlišta u ovom primeru (degradirana poljoprivreda) ostvaruje 1000 USD godišnje u vrednosti prinosa useva, po ceni od 500 USD za poljoprivrednika (za seme, đubrivo, itd.) i dodatni trošak za društvo u visini od 700 USD – što je
gubitak vrednosti usled erozije, ili staništa koje postane nepogodno za biodiverzitet i drugih spoljnih efekata. Tako da je po osnovnom korišćenju zemlje „degradirane poljoprivrede“ – ukupna vrednost 200 USD.
Obnova degradiranog poljoprivrednog zemljišta putem agrošumarstva bi sprečila štetu od erozije u visini od 100 USD, proizvela 500 USD u vrednosti vezanog ugljenika i tržišnog drveta i 900 USD u vrednosti prinosa useva (malo manje nego ranije) po ceni od 500 USD za poljoprivrednika. Opšte uzevši, agrošumarstvo bi proizvelo 1000 USD u koristima (neto troškova). To predstavlja promenu u vrednosti usluga u iznosu od 1200 USD kada se degradirano poljoprivredno zemljište obnovi u agrošumsko zemljište.
U drugoj varijanti, degradirano poljoprivredno zemljište bi se moglo pretvoriti u sekundarne šume koje bi sprečile štetu od erozija u vrednosti od 200 USD, vezale ugljenik u vrednosti od 500 USD i proizvele nedrvne šumske proizvode (NDŠP) u vrednosti od 700 USD.
Ovako dobijeni rezultati analize mogu se koristiti za identifikaciju predela koji ispunjavaju strateške, lokalne i nacionalne prioritete. Čak i kada se prioritet da ekološkim ciljevima nad ekonomskim, okvir će i dalje moći da identifikuje predele koji proizvode željene ekološke ishode po najnižoj ceni.
Jasno je da dobrobiti razmatrane u ovoj analizi ne treba da budu ograničene na finansijske koristi, već da uključe i druge faktore kao što su koristi od vezanja ugljenika, koristi za biodiverzitet i koristi za poljoprivrednike ili vlasnike zemljišta u vidu poboljšane proizvodnje hrane i raspoloživosti i poboljšanog vodosnabdevanja. Kada koristi nije moguće kvantifikovati, njihov relativan značaj moguće je dobiti jednostavnim sistemom ocenjivanja.
Često u zemlji neće postojati sveobuhvatne studije troškova i koristi od OŠP, tako da aktivnost može zahtevati prikupljanje dodatnih podataka. To je moguće pribavljanjem niza referentnih tabela sa sekundarnim informacijama o troškovima i koristima različitih mera obnove. Tipovi i nivoi troškova i koristi u području procene će se razlikovati, tako da može biti potrebno pripremiti različite referentne tabele za svaki od geografskih slojeva (podteritorija) koje su ranije identifikovane tokom procesa ROAM-a (vidi stranu 35). Tabela 17 prikazuje opštu šemu korišćenu za procenu u Gani za beleženje rezultata analize troškova i koristi. Posebne, prilagođene verzije ove tabele popunjene su zatim za različite regione u zemlji. Tabela 18 pokazuje popunjenu tabelu za severni region Gane.
Kontrolno izdanje
Degradirana poljoprivreda Agrošumarstvo Sekundarna šuna Korišćenje
zemljišta Koristi – troškovi Neto koristi Marginalne koristi
$1,000–$1,200
Kalkulacija marginalne vrednosti intervencija obnove
Proizvodnja
Naziv Plantaže egzotičnih vrsta Plantaže ogrevnog drveta Plantaže autohtonih vrsta Direktna sadnja Sprečavanje preterane ispaše Suzbijanje korova Sprečavanje šumskih požara Sprečavanje požara u šikarama Direktna sadnja Sadnja za obogaćivanje Ograničena ispaša Mešovita sadnja sa poljoprivrednim kulturama Mešovita sadnja sa kakaom Silvopastoralni sistemi Konturno gazdovanje Unapređen plodored Kontrola požara Poboljšano upravljanje obalama Obnova obala (diretna sadnja) Zaštita slivova Kontrola erozije
Tabela 17.
Referentna tabela za beleženje rezultata analize troškova i koristi
Intervencije specifične za lokal
Kategorija intervencije obnove 1. Dir
ektnom sadnjom osnovati i održavati šume i šumske kulture 2. Prirodnom obnovom osnovati i održavati šume i
šumske sastojine na nešumskom zeml
jištu 3. Obnoviti i održavati
degradirane šume i šumske sastojine 4. Agrošumarstvo
Integrisati koristi od drveća na aktivnom poljoprivr
ednom zemljištu 5. Unapređeni načini plodoreda Integrisati koristi od drveća u plodoredu sa poljoprivrednim zemljištem 6. Zaštitno zemljište i zaštitni
pojasevi Uspostavit
i i proširiti šume na kritičnom ili ugroženom zemljištu
Šifra 1a 1b 1c 2a 2b 2c 2d 3a 3b 3c 3d 4a 4b 4c 5a 5b 5c 6a 6b 6c 6d
Drveće/haM3/ha
Cena/ha (u lokalnoj valuti) 20 godina Dobit nakon 20 godina Očekivani prihodi i druge koristi od drveća u obnovljenim pr
edelima
Tabela 18.
Tabela troškova i koristi napravljena za severni region Gane
1a 1b 1c 2a 2b 2c 2d 3a 3b 3c 4a 4b 4c
Plantaže au- tohtonih vrsta Ogrevno drvo Plantaže egzo- tičnih vrsta Sprečavanje šumskih požara Sprečavanje preterane ispaše
Suzbijanje kor
ova Direktna sadnja
Sadnja za obogaćivanje Ograničena ispaša Sprečavanje požara u šikarama Silvopastoralni sistem Mešovita sadnja sa poljoprivrednim kulturama Mešovita sadnja sa kakaom
Intervencija 1. Posađena šuma 2. Prirodna obnova 3. Gajenje šuma 4. Agrošu- marstvo
Lokalni kvalifikator NazivŠifra
Cena/h (Ganski cedis) Drveće/ ha
Proizvodnja useva Proizvodnja stoke Hrana od divlji
biljaka, vlakna, lekovi Meso divljači
Vodosnabdevanje (npr. hidr oelektrane, navodnjavanje)
Kvalitet vode za
piće
M3/ha
Nameravana prDruge 1=Bez promene 3=Znatna promena omenakoristi 2=Marginalna promena 4=Značajna promena